Javna preduzeća su mesta gde građani ostvaruju svoj interes ili su građani mesto gde javna preduzeća ostvaruju svoj interes, pitanje je sad?

Zakon o energetici kaže da je proizvođač toplotne energije dužan da izmeri potrošenu količinu toplotne energije, da izda račun i naplati. Besplatno.

Zakon o zaštiti potrošača kaže da između prodavca i kupca se ne može pojaviti treće lice bez izričite saglasnosti kupca.

Kako da ne. Toplana jednostavno samovoljno potpiše ugovor sa Objedinjenom naplatom da u ime toplane izdaje i naplaćuje račune, ne pitajući korisnika da li želi da plaća takvu dodatnu „uslugu“. Ako se korisnik usudi pa pita: „Gde je ovde Zakon o energetici?, toplana mu ‘ladno odgovori: „Baš si me nasekirao“. Ukoliko se usudi da još i pita: „A, Zakon o zaštiti potrošača?“, toplani već dosadno: „Jak ti zakon“.

Sve je isto, ostalo su nijanse

Idemo dalje, to je tek početak. Toplana naplaćuje građanima preko Objedinjene naplate a pravnim licima direktno! Metodologija Vlade Republike Srbije je tu jasna, nije dozvoljena diskriminacija kupaca, ali ko šiša Vladu, Toplana je zakon.

Potom toplana cenu usluge Objedinjene naplate uračunava u fiksni deo cene grejanja! Iznos koji naplaćuje Objedinjena naplata je 3,5% zbira računa za fiksni i varijabilni dao. Tako, ako niste znali, procenat je vazda bio fiksni iznos, konkretno određuje se prema konkretnoj visini svakog računa. Različiti iznosi za istu „uslugu“.

Objedinjena naplata ne naplaćuje taj iznos koji je obračunat u fiksni deo cene grejanja. Ma jok, malo je. Ona uzima 3,5% celokupnog računa. Dakle i 3,5% na njenih 3,5%!

To što ide u cenu fiksnog dela deli se na sve korisnike grejanja pa i na pravna lica koja tu uslugu (tj. globu, tj. razbojnički prepad iz šaltera) ne „koriste“! To je već prinudni rad Ustavom zabranjen. Ali Ustav je Ustav a toplana je toplana. Što rek’o onaj matori lisac Nikola Pašić:

„Zakoni? Pa oni ne važe za nas, važe za naši neprijatelji.“

Ovde je svaki korisnik, naročito ako se usudi da makar promrlja neko pitanje, neprijatelj.

Metodologija za određivanje cene grejanja pak propoveda da nije dozvoljeno da jedna grupa kupaca finansira drugu. Kao što već rekosmo, „ko brenuje Vladu“.

Na ovom primeru može se videti koliko su radnji izvršili, suprotno zakonu ili nekom pravnom aktu, da bi ostvarili svoj cilj – prevedeno na srpski – grabež nezarađenog. A to je samo mali, vidljivi, deo celokupnog rada javnog preduzeća.

            Vratimo se na početak, da li su građani osuđeni da javna preduzeća ostvaruju svoj interes preko grbače tih istih građana?

LEAVE A REPLY

Vaš komentar
Unesite Vaše ime ovde

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.