Tekst koji sledi objavljen je sredinom 1995. godine, pod naslovom Večiti fašizam: 14 pogleda na crnokošuljaše. Autor: Umberto Eko.

***

Uprkos nekim nejasnoćama po pitanju razlika između različitih formi fašizma tokom ljudske istorije, mislim da je moguće napraviti jednu skicu, listu karakteristika tipičnih za nešto što bismo mogli nazvati ur-fašizam, tj. večni fašizam. Ne može se baš reći kako te karakteristike čine jedan organizovani sistem; mnoge od njih su međusobno kontradiktorne, ili su podjednako tipične za druge vidove despotizma i fanatizma. Međutim, dovoljno je prisustvo samo jedne karakteristike sa liste, i fašizam će krenuti da koagulira oko nje aktivirajući i ostale.

  1. Prvu karakteristiku ur-fašizma predstavlja kult tradicije

Tradicionalizam je, naravno, mnogo stariji od fašizma. On nije bio samo tipičan za kontrarevolucionarnu katoličku misao posle Francuske revolucije, jer potiče iz poznog Helenskog doba kao reakcija na klasičan grčki racionalizam. U području Mediterana, narodi sa različitim religijama (blagonaklono prihvaćenih od strane rimskog panteona) počeli su da sanjaju ideju o otkrovenju primljenom u sam osvit ljudske istorije. Po tradicionalnom učenju mistika, ovo otkrovenje je ostalo eonima sakriveno pod velom zaboravljenih jezika – u egipatskim hijeroglifima, keltskim runama, u svicima malo poznatih religija Azije. Ta nova kultura je morala da bude sinkretička. Sinkretizam ne predstavlja samo, po rečnicima, „kombinaciju različitih oblika verovanja i običaja“; ta kombinacija mora da podrazumeva i toleranciju prema kontradiktornostima. Svaka od tih originalnih poruka sadrži delić mudrosti, i mada se čine različiti i kontradiktorni, svi ti delići ipak, alegorijski, ukazuju na istu primalnu istinu. Kao posledicu toga imamo nemogućnost daljeg učenja. Istina je već bila izrečena, jednom za sva vremena, i na nama ostaje samo da tumačimo njene opskurne poruke. Pogledajte samo police po američkim knjižarama, na kojima stoji etiketa „New Age“ – tu ćete naći čak i Sv. Augustina, za koga (barem do sada) znam da nije bio fašista. Međutim, kombinovanje Sv. Augustina i Stounhendža već predstavlja simptom ur-fašizma.

  1. Tradicionalizam implicira odbacivanje modernizma

Nacisti i fašisti su obožavali tehnologiju, dok je tradicionalistički mislioci obično odbacuju kao negaciju tradicionalnih duhovnih vrednosti. Međutim, iako su se nacisti ponosili dostignućima svoje industrije, njihova hvala modernizma je bila samo ljuštura ideologije zasnovane na krvi i tlu. Poricanje modernog sveta je bilo sakriveno u negiranju kapitalističkog stila života. Prosvetiteljstvo, tzv. Doba Razuma, smatrano je za početak doba izopačenosti. U tom smislu, ur-fašizam možemo definisati i kao iracionalizam.

  1. Iracionalizam se takođe oslanja na kult akcije zarad nje same

Akcija koja je predivna sama po sebi, mora biti preduzeta pre, ili čak bez ikakve refleksije. Razmišljanje predstavlja samo formu kastracije, oduzimanja muškosti. Stoga, kultura postaje sumnjiva jer se poistovećuje sa kritičkim stavovima. Nepoverenje prema intelektualnom svetu oduvek je predstavljalo jedan simptom ur-fašizma – od Geringovog običaja da parafrazira rečenicu iz Jostove predstave („Svaki put kada čujem reč kultura, hvatam se za pištolj“), do konstantne upotrebe fraza poput „degenerisani intelektualci“, „jajoglavci“, „dekadentni snobovi“ ili „univerziteti su legla komunjara“. Oficijelni fašistički intelektualci su uglavnom bili angažovani da napadaju modernu kulturu i liberalnu inteligenciju, pritom ih optužujući da su izdali tradicionalne vrednosti.

  1. Kritički duh ističe različitost, a razlikovati se predstavlja simptom bolesti modernizma

U modernoj kulturi naučna zajednica smatra da je neslaganje način za poboljšanje znanja. U ur-fašizmu, neslaganje je izdaja.

  1. Osim toga, neslaganje je znak različitosti

Ur-fašizam raste i traži konsenzus masa tako što eksploatiše i potpiruje prirodni strah od različitosti. Prvo obraćanje jednog fašiste ili ranog fašističkog pokreta biće poklič protiv „uljeza“. Ur-fašizam je po definiciji rasistički.

Nacistički pozdrav „Tri prsta“. Zakletva Vlade NDH na čelu sa Antom Pavelićem
  1. Ur-fašizam potiče od individualne ili društvene frustracije

Ovo je razlog što jednu od najtipičnijih karakteristika istorijskog fašizma čini obraćanje frustriranoj srednjoj klasi, koja pati usled ekonomske krize ili političkog poniženja, zaplašena pritiskom nižih društvenih grupa. U naše doba, kada su „stari proleteri“ prerasli u „sitne buržuje“, i kada su lumpenproleteri uglavnom eliminisani sa političke scene, fašizam sutrašnjice će već naći sebi publiku u toj novoj većini.

  1. Za ljude koji se osećaju uskraćeni jasnog društvenog identiteta, ur-fašizam tvrdi kako je njihova jedina zajednička privilegija to što su rođeni u istoj zemlji

Ovo su koreni nacionalizma. Pored toga, jedini koji mogu jednoj naciji obezbediti njen identitet – to su njeni neprijatelji. Zbog toga u dubini ur-fašističke psihologije obitava opsesija zaverama, ako je moguće – međunarodnim. Sledbenici moraju da se sve vreme osećaju kao da su pod opsadom. Najlakši način borbe protiv takvih zavera je pozivanje na ksenofobiju. Međutim, sama zavera mora da potekne iznutra: Jevreji najčešće predstavljaju najbolju metu jer imaju tu „prednost“ u odnosu na ostale neprijatelje, da budu i unutra i spolja. U SAD, ističe se primer opsednutosti zaverom koja se može naći u Robertsonovom „Novom svetskom poretku“; međutim, kao što smo to videli, ima toga još…

 

 

  1. Sledbenici moraju da osećaju poniženost pred sjajem bogatstva i moći njihovih neprijatelja

Kao malog, učili su me da Engleze smatram za ljude koji jedu pet puta dnevno. Oni jedu češće od siromašnih, ali bistrih Italijana. Jevreji su bogati i međusobno su povezani tajnom mrežom uzajamne pomoći. Međutim, sledbenici ur-fašizma moraju biti ubeđeni da mogu da nadjačaju takve neprijatelje. Stoga, kontinuiranom promenom retoričkog fokusa, neprijatelji biva prikazan čas kao prejak pa potom kao preslab. Fašističke vlade su uvek imale tu sudbinu da gube ratove zbog suštinske nesposobnosti da procene objektivnu snagu neprijatelja.

Desničarsko bratstvo. Varijeteti, varijeteti...
  1. U ur-fašizmu nema borbe za život, već bi se pre moglo reći kako se živi zarad borbe

Usled toga, pacifizam je trgovina sa neprijateljem. To nije dobro, jer je život konstantno ratovanje. Međutim, to na scenu uvodi kompleks Armagedona. Kako neprijatelj mora biti poražen, onda mora doći do poslednje bitke, posle koje Pokret preuzima vlast nad celim svetom. Međutim, takva „konačna rešenja“ impliciraju potonje doba mira, Zlatno doba, koje je u suprotnosti sa principom permanentnog rata. Nijedan fašistički lider do sada nije uspeo da razreši tu nevolju.

  1. Elitizam predstavlja tipičan aspekt svake reakcionarne ideologije, u meri u kojoj je on fundamentalno aristokratski; aristokratski i militaristički elitizam podrazumevaju surovi prezir prema slabima

Ur-fašizam može da zagovara jedino populistički elitizam. Svaki (običan) građanin pripadnik je najboljeg naroda na svetu, članovi Partije su najbolji među građanima, svaki građanin može (ili bi trebalo) da bude član Partije. Međutim, patriciji ne mogu da postoje bez plebejaca. Vođa, koji dobro zna da mu moć nije delegirana na demokratski način već osvojena silom, takođe zna da se njegova moć zapravo zasniva na slabosti masa, koje su toliko slabe da zaslužuju da njima neko vlada.

    1. U takvoj perspektivi, svi bivaju obrazovani tako da postanu heroji

U svim mitologijama heroj je jedno izuzetno biće, ali u ur-fašističkoj ideologiji heroizam postaje norma. Kult heroizma je striktno povezan sa kultom smrti. Moto španskih falangista nije nimalo slučajno bio „Živela smrt!“. U nefašističkim društvima, smrt biva predstavljena laičkoj javnosti kao nešto vrlo neprijatno, ali i da se sa njom moramo suočiti na dostojanstven način; vernicima se govori kako je smrt bolan način za postizanje natprirodne sreće. Nasuprot tome, ur-fašistički heroj žudi za herojskom smrću, predstavljenom kao najbolja nagrada za herojski život. Ur-fašistički heroj je nestrpljiv da umre. Tako nestrpljiv, on prečesto šalje mnoge druge ljude u smrt.

 

 

 

  1. Pošto je zaista teško igrati tu igru permanentnog rata i heroizma, ur-fašista sopstvenu volju za moć prenosi na teren seksualne problematike

To predstavlja poreklo mačizma, koji podjednako podrazumeva kako prezir prema ženama, tako i netoleranciju i osudu nestandardnih seksualnih navika (od čednosti do homoseksualnosti). Pošto je čak i seks nimalo laka igra, ur-fašista se laća igre oružjem (koja predstavlja surogat za falusne „igrarije“).

  1. Ur-fašizam je zasnovan na selektivnom populizmu; po nekima je to kvalitativni populizam

Građani u demokratiji imaju individualna prava, ali u celini gledano njihov politički uticaj postoji samo sa kvantitativne tačke gledišta: pojedinac sledi odluke većine. Međutim, u ur-fašizmu pojedinac kao jedinka nema nikakva prava, a „Narod“ biva posmatran kao jedan kvalitativan, monolitan entitet kojim se označava „Zajednička Volja“. Pošto nijedan veći skup ljudi ne može imati zajedničku volju, Vođa se stara da bude njihov zastupnik. Nakon što izgube demokratska sredstva delegiranja sopstvene moći i volje, građani prestaju da delaju; oni samo povremeno bivaju pozvani da odglume ulogu Naroda. Na taj način Narod postaje samo teatralna fikcija. U budućnosti ćemo imati TV ili internet populizam, u kome emotivna reakcija jedne odabrane grupe građana može biti predstavljena i prihvaćena kao Glas Naroda. Zbog svog kvalitativnog populizma, ur-fašizam mora da bude protiv „trulih“ parlamentarnih vlasti. Svaki put kada neki političar potegne sumnju u legitimitet parlamenta jer on „više ne predstavlja glas naroda“, moguće je nanjušiti ur-fašizam.

  1. Ur-fašizam koristi Novogovor

Novogovor je osmislio Orvel u „1984“, kao zvaničan jezik nečega što je nazvao Engsoc – engleski socijalizam. Međutim, elementi ur-fašizma su zajednički za različite forme diktature. U svim nacističkim i fašističkim udžbenicima korišćeni su osiromašen vokabular i elementarna sintaksa, zarad ograničenja instrumenata složenog i kritičkog rasuđivanja. Zbog toga moramo biti spremni da identifikujemo različite tipove Novogovora, čak i kada uzimaju očigledno nevinu formu zabavnih emisija.
Ur-fašizam je i dalje svuda oko nas, ponekad u civilnom odelu. Bilo bi daleko lakše prepoznati ga kada bi se pojavio neko i svetu objavio „Želim da ponovo radi Aušvic, želim da crnokošuljaši ponovo paradiraju italijanskim trgovima“. Samo, život nije toliko jednostavan – ur-fašizam se može vratiti pod nadasve nevinom maskom. Naša dužnost je da ga razotkrijemo i prstom upremo u svaku od njegovih pojava – svakoga dana, u baš svakom kutku sveta.

LEAVE A REPLY

Vaš komentar
Unesite Vaše ime ovde