U nepunih 200 strana ovog romana, austrijska Nobelovka Elfride Jelinek glasno progovara o prećutkivanim zločinima pred kraj II svetskog rata u svojoj zemlji. U jednoj martovskoj noći 1945. godine grofica Margit fon Bacanji priređuje bal u svom zamku Rehnic za svoje komšije, visoke SS oficire, među kojima je i njen ljubavnik. Sav užas u toj noći zabave i raskoši dolazi od događaja u kojem biva ubijeno skoro 200 Jevreja na brutalan način. Austrija je o ovom strašnom zločinu ćutala decenijama potom, prethodno zatirući tragove o njemu. Upravo roman Rehnic slavne (po nekima kontroverzne) Elfride Jelinek jeste glas koji opominje i ukazuje da zaborava i ćutanja nad sopstvenim zločinima ne sme biti. Moramo srušiti svoj Zid ćutanja da bi se bar malo smanjio jevrejski Zid plača – poručila je autorka.

Poznata i po delimiično autobiografskom romanu Pijanistkinja (1983) prema kojem je režiser Mihael Haneke snimio  film 2001. godine, Elfride nas ne štedi surove slike stvarnosti koju prožima nasilje, pokornost, progon, odmazda, ali i nedopustivo mirenje ljudi s tim. I njen roman Izgnanici  progovara o nasilju nižeg sloja posleratnog austrijskog društva u kojima su likovi označeni kao antiheroji i na koje,   smatra autorka, književnost takođe mora da ukazuje.

U jednom intervjuu Elfride kaže da je u pokušaju da se odbrani opasnosti uzdizanja iznad drugih – pribegla solidarnosti i to solidarišući se upravo sa onima s kojima zapravo ne želi da ima ništa. Mali ljudi nisu moji prijatelji; oni sigurno nisu ni moji čitaoci. Ipak, ne odustajem od toga da ih načinim predmetom moje literature.

Stvaralaštvo Elfride Jelinek je bogato ne samo romanima već i dramama, esejima, pričama, člancima. Izbor je na nama.

LEAVE A REPLY

Vaš komentar
Unesite Vaše ime ovde

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.