U društvu duboko podeljenom na dva sukobljena tabora, zagušenom nezadovoljstvom, strahom i nasiljem, pod režimom koji se hrani upravo energijom sukoba, Srbijom odjekuju i neki potpuno drugačiji glasovi – solidarnosti, empatije, brige za uslove života, primeri ličnog žrtvovanja, aktivizma koji te tera da ostaviš sve i odeš da se boriš da neku nepoznatu staricu izvršitelji ne isteraju iz stana ili da, kao ekipa iz Lokalnog fronta, kreneš peške 150 kilometara po snegu iz Kraljeva do Beograda samo da bi ličnom žrtvom pokazao koliko je važno da nijedno ubistvo ne ostane bez kazne i u mraku političkog obračuna.

Nakon famoznog Ibarskog marša petorice članova Lokalnog fronta u Kraljevu, izvedenog u ime rasvetljavanja ubistva opozicionog političara Olivera Ivanovića, marša koji je bio toliko nesvakidašnji da je prodrmao dobar deo Srbije, ekipa iz Kraljeva novoprobuđen energiju ulaže u nešto veće. U građenje mreže brojnih lokalnih pokreta na jasnoj levičarskoj političkoj platformi, koja će se zvati Građanski front. Zašto se traži opozicija van Saveza za Srbiju (SzS)?
“Ne možeš da napraviš alternativu i savez samo na očekivanjima da će se ljudima ovo u čemu žive dovoljno zgaditi da tebe ponovo zavole. To su već pokušali. Nije dovoljno samo da kažeš: sećaš li se da sam te ja manje tukao, a ovaj te siluje i bije. Odakle ti ideja da će se vratiti tebi jer su se više razočarali sada? To je neracionalan odnos prema politici, čak nema više ni zastupanja neke politike osim toga”, objašnjava Predrag Voštinić iz Lokalnog fronta Kraljevo, paradoksalno, jedan od najzaslužnijih za inspirisanje ljudi širom Srbije da izađu na proteste na koje se gleda kao na organizaciju SzS.

NOVA DINAMIKA: Već nekoliko meseci se najavljuje umrežavanje lokalnih pokreta i udruženja iz “pobunjenih gradova” u Srbiji, ali dok razgovaramo sa ekipom iz Lokalnog fronta u njihovoj maloj kancelariji, koja više liči na pregrađeni hodnik ili ostavu nego na uobičajene stranačke kancelarije, ta najavljena mreža dobija čvršće obrise.

“Sedam godina gledamo kako se organizuje kriminal, a ne država, i nećemo da se ovde pojavi neko drugi ko će da sprovodi manje ili više istu tu politiku. Mi smo izašli da jedni druge zaštitimo. Nakon povratka sa Ibarskog marša pozvani smo u 12 gradova da govorimo ili predvodimo protest jer im je to simbol da su ljudi s ljudima, a političare da ostavimo sa strane”, kaže nam Voštinić, podsećajući da je Lokalni front u Kraljevu formiran zato što “nam je bilo dosta da gledamo one za koje smo ranije glasali kako menjaju političke stranke tokom mandata i kako formiraju koalicije bez principa”.

Građanski front, za koji u ovom trenutku nije jasno koliko je snažan iako je očigledno razgranat, unosi novu dinamiku na političku scenu jer s njima Savez sa Srbiju prestaje da bude jedina opozicija režimu i, što je još važnije, raskida se bezidejna podeljenost na “dve Srbije”, koju su pažljivo podgrevale sve vlasti, a režim Aleksandra Vučića doveo do pucanja od straha i netrpeljivosti. Bez Građanskog fronta postojala bi samo borba dva monolita koji se tuku oko preimućstva na desnici.

U toku je ukrupnjavanje lokalnih pokreta koje predvode Lokalni front, Ne davimo Beograd i Udruženi pokret slobodnih stanara. Jedna od najvažnijih stvari im je da ne dozvole da se manipulisanjem velikim nacionalnim temama zamagle životna pitanja ljudi, poput uslova života i rada, socijalne sigurnosti ili potrebe za solidarnošću sa drugima

Lokalni front iz Kraljeva, Ne davimo Beograd i Udruženi pokret slobodnih stanara iz Niša čine okosnicu Građanskog fronta. Još dvadesetak lokalnih organizacija sličnih njima radi na tome da se pridruži na zajedničkoj političkoj platformi koju definišu kao demokratski socijalizam i participativnu demokratiju. Insistiraju na izgradnji jakih institucija, socijalnoj pravdi, vladavini zakona, solidarnosti. Inspiracija koju su ove tri organizacije poslednjih godina, a posebno poslednjih mesec dana, uspele da pokrenu u svojim gradovima, prenosi se na republički nivo. Iako bi Savez za Srbiju voleo da ih vidi pod svojom kapom i na svojoj listi jer insistira na devizi ko nije s nama taj je za vlast, niko ko sada učestvuje u vlasti ili u SzS nije uključen u formiranje Građanskog fronta.

“Mi nemamo nikakve posebne kapacitete i resurse, možemo samo da idejom i sopstvenim delima nadahnjujemo ljude da se pobune protiv nepravde u kojoj žive. Umrežavamo se sa sličnim lokalnim pokretima ne zato što oni znaju najbolje svoje reke i kontejnere već zato što su to ljudi koji su sačuvali integritet. Ključno je da na čelu buduće države bude integritet”, objašnjava Voštinić.

Vladan Slavković, jedan iz ekipe Ibarskog marša, slikar i osnivač alternativnog pozorišta “Grupa, Grupa”, kaže da je od grupe za pritisak u Kraljevu Lokalni front postao deo lokalnog parlamenta, spona između građana i institucija, a sada to žele da primene na republičkom nivou.

“Ovde institucije ne funkcionišu, a država ne postoji. Poslednjih sedam godina imamo ili predizborni program u kojem je sve med i mleko ili su svi ostali neprijatelji države koje plaća Soros i upropašćuju državu. Došli smo u situaciju da se u Srbiji sve meri po tome ko je član koje stranke, a ne šta piše u zakonu. Mi hoćemo da se primene postojeći zakoni, a ima dovoljno stručnih ljudi koji mogu da rade na promeni onoga što u zakonima ne valja, ali tek nakon što uspostavimo sistem da je zakon jednak za sve. Nama je sada cilj da formiramo svest koja će se boriti narednih 5, 10 godina ili koliko bude trebalo da konačno uspostavimo državu”, kaže Slavković.

Radomir Lazović, Ne davimo Beograd: Insistiranjem na jednoj koloni SzS gura građane u apstinente
Kada će organizacije koje sarađuju sa Ne davimo Beograd, Lokalnim frontom Kraljevo i UPSS Niš formalno ozvaničiti Građanski front?
Naše organizacije upućene su jedna na drugu odavno, a Građanski front je način da bliže sarađujemo, jedni druge dopunjujemo i, u konačnici, formiramo zajedničku nacionalnu organizaciju koja će moći da stane u odbranu građana koji žive i rade u sve težim i neizvesnijim uslovima. U ovom trenutku vode se razgovori sa preko trinaest gradova u kojima deluju lokalne grupe, usaglašavaju se stavovi po bitnim pitanjima i razvija se programski okvir delovanja.
Zašto Ne davimo Beograd nije potpisao “Sporazum s narodom” i da li je Građanski front konkurencija Savezu za Srbiju? Da li rušite i umanjujete jedinstvenost opozicije?
Stav da se treba fokusirati na borbu za slobodne i fer izbore, slobodne medije i suprotstavljanje nasilju prema političkim neistomišljenicima pretočili smo u konkretan predlog i opoziciji i organizatorima protesta. Uostalom, oko ovih ideja koje uključuju pravljenje širokog fronta političkih aktera imali smo konsenzus svih iz opozicije. Ne znam zbog čega se u ovom trenutku insistiralo na planovima oko jedne liste i ekspertske vlade, kada slobodni izbori nisu ni na vidiku i kada je bojkot realna opcija. Pored toga što je preuranjeno govoriti o izlasku na izbore, postoji veliki broj građana koji se s pravom ne slažu s politikom SzS. Insistiranjem na jednoj koloni te ljude guramo u apstinente i ne doprinosimo osnovnom cilju, rušenju ovog kriminalnog režima. Bez obzira na to što se ne slažemo sa ovakvim planom opozicije i SzS, spremni smo da i dalje radimo na zajedničkim aktivnostima s ciljem mobilizacije građana, kroz proteste, akcije, tribine i druge događaje kako bi se srušila ova vlast.
Kakav je vaš stav prema formiranju i učešću u ekspertskoj vladi koju obećava SzS?
U ovom trenutku, kada nas očekuje ogromna i ozbiljna borba za izborne uslove koja će verovatno uključivati i bojkot i izlazak iz svih institucija, preuranjeno je govoriti o slobodnim izborima i vladi nakon eventualne pobede. Inicijativa svakako neće ulaziti u SzS jer zajedno sa organizacijama iz brojnih gradova Srbije, okupljenim oko platforme Građanskog fronta, želimo da mobilišemo građane oko ideja solidarnosti, socijalne pravde i sigurnosti, a ne na nacionalizmu, identitetskoj politici i populizmu. Na taj način daćemo doprinos ne samo tome da se smeni ova vlast, što je svakako prvi cilj, već i da u budućnosti ne dozvolimo da dođe do ovakve kriminalizacije države, privatizacije institucija i otimanja javnih dobara, što nije tekovina samo ove vlasti već je kontinuirani višedecenijski proces s kojim želimo da raskinemo.
Na lokalnim izborima u Beogradu osvojili ste oko 3,5 procenata glasova, nedovoljno da se pređe cenzus. Kakav bi mogao biti rezultat na izborima koji bi se održavali u atmosferi “mi ili oni”?
Mislim da smo daleko od slobodnih izbora i ne mogu ni da pretpostavim kako će izgledati atmosfera u kojoj se na njih izlazi. Uzmite samo medije, gde grupa najčitanijih i najgledanijih služi za političko obračunavanje s neistomišljenicima i za gušenje svake kritike. U takvim uslovima svako ko se usudi da javno deluje protiv vlasti postaje izdajnik. Ukoliko atmosfera izbora bude slična današnjoj, mislim da ih treba bojkotovati. Ukoliko je ona bolja i prihvatljiva, smatram da će se to odraziti i na rezultat jer sam siguran da je mnogo više ljudi koji su nezadovoljni situacijom u zemlji. Jasno je da vladajuća partija izbore dobija ucenama, zastrašivanjima i prevarama.

BEZ MAGLE: Umrežavanje pokreta ili, kako to zovu u Lokalnom frontu, umrežavanje preostalih kredibiliteta odvija se zasad u oko 13 “pobunjenih gradova”. Spisak organizacija vidljiv je ako se pogleda lista učesnika tribine Građanskog fronta u Bečeju od 12. februara, gde su učestvovali predstavnici Lokalnog fronta iz Valjeva, Lokalnog fronta iz Kraljeva, Ne davimo Beograd, Iskorak iz Požarevca, Kritična masa iz Kule, Slobodno Pančevo, Bez straha Apatin, Lokalna alternativa iz Vrbasa, UPSS iz Niša, Naš grad – naša stvar iz Zrenjanina, Samo jako – Mladenovac, Samo lokalno Bečej.

Organizacije kojima je dosad zamerano da beže od definisanja odgovora na velike nacionalne teme kao što su EU, Kosovo, NATO, odnos prema zločinima i zločincima iz prošlih ratova, rade na definisanju zajedničke platforme. Mada im ideja participativne demokratije ostavlja mogućnost da ne zakucavaju sve. Kažu “predugo se ovde računalo na to da će neko da dođe na vrh države i da bude sveznajući i svemogući”. Insistiraju na slobodnom informisanju kao uslovu da slobodni građani mogu da odlučuju o ključnim pitanjima.

Jedna od najvažnijih stvari im je da ne dozvole da se manipulisanjem velikim nacionalnim temama zamagle životna pitanja ljudi, poput uslova života i rada, socijalne sigurnosti ili potrebe za solidarnošću sa drugima. Insistiraju da velikim nacionalnim temama ne smeju više da se opravdavaju neuspešne politike koje su građane dovele do lošeg života.

“Pravljenje podela je energija na kojoj je zasnovana ova vlast, i to je ključna stvar koju moramo da promenimo. Ništa lakše nego nekoga optužiti. Mnogo se traže krivci, a malo sagovornici. Predstavnici vlasti nikada potpuno ne objasne neki postupak i odluku nego prvo kvalifikuju, pa puste nas ostale da se oko toga delimo. Da li je neko ikada rekao šta podrazumeva vraćanje Kosova u Srbiju i šta je dosad potpisano? Nikada niko. Za razliku od toga, jedan od osnovnih principa oko kojih je Lokalni front koncipiran jeste participativna demokratija. Svako ima pravo da bude obavešten i da učestvuje u odlučivanju. Kako možeš da odlučuješ o suverenitetu ako si neobavešten? Mi ne želimo privid demokratije, da odlučujemo umesto ljudi i da pravimo privid da su oni odlučili. Kao, ne radi mi olovka u Briselu, pa evo referendum da potpišete vi umesto mene”, objašnjava Voštinić.

Fokus Građanskog fronta je zasad na protestima i razbijanju apatije kod građana. Na prvom mestu je saradnja sa svim opozicionim strankama, pokretima i sindikatima, bilo okupljenim u SzS ili onim na krajnjoj levici, oko borbe za slobodne izbore. Za njih oni u ovom trenutku ne predstavljaju konkurenciju, mada nije sigurno da ih drugi ne doživljavaju tako.

LEAVE A REPLY

Vaš komentar
Unesite Vaše ime ovde

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.