Ministarstvo privrede je 27. jula uputilo „javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti za učestvovanje u postupku privatizacije“ kragujevačke toplane „Energetika“. Prijave do 27. avgusta.

Prvi korak je oprobana nemaštovita tranzicijska (tj. prevarna) taktika „da se Vlasi ne sete“. Godišnji odmori. Dok se narod vrati sa odmora i ukapira šta je urađeno, posao je završen.

Sa ovakvim zakonima to će dovesti do plenidbe stanova zbog neplaćenih računa.

Korisnik se može isključiti?

Ne može, mora kupovati grejanje, makar se zaratilo.

Može li uticati na cenu?

Ne može. Cenu određuje toplana (privatnik) a odobrava Gradsko veće. Imaju građani poverenje u svoja gradska veća? ima li bi, ukoliko bi imali hrabrosti da im povere svoju imovinu. Dakle, nemaju.

Šta se dešava ako novi vlasnik toplane odreže još veću cenu?

Gradsko veće je ne mora prihvatiti. Ali će morati da nađe način kako da se privatniku „nadoknadi“ razlika između tražene i odobrene cene. Tako kaže Uredba Vlade Republike Srbije. Dakle, cena je ona koju bude privatnik odredio, a da li će je direktno plaćati korisnici grejanja ili deo direktno, a deo kroz budžet Grada, zavisi od odluke Gradskog veća.

Drugim rečima, kao božanska, odluka privatnika, ma kakva da je, neoboriva je. Sledi prosto i ubitačno pitanje: Šta će nama, građanima, u tom slučaju država? Šta će nam kada ne može i ne sme da garantuje osnovnu funkciju odgovorne države – da obezbedi ravnopravnost svih građana. Jer, od dveju zainteresovanih strana (privatnik i građani), država garantuje (bezuslovno) samo zadovoljenje interesa privatnika.

Šta da kažemo Kragujevčanima? Srećno vam bilo. Vi odlučujete, posmatrajte mirno šta vam rade ili pružite otpor.

Kada toplana bude privatizovana…

Šta znači „preduzeće je propalo“?

Kako je došlo do toga? Dok je bilo para bilo je i nadmenosti. Direktora određuju oni (oni, koji ne pripadaju narodu – nenarodna vlast), oni i zapošljavaju, oni i enormne troškove prave. Sve, samovoljno. I onda – „propalo preduzeće“. OK, jeste ali hajde da vidimo kako. Da od odgovornih naplatimo štetu. Pa zar nisu imali veća primanja jer im u opisu posla piše „odgovornost“? Za šta su to odgovorni?

Ipak, ovo nije prvi primer privatizacije toplane.

Tu čorbu su već kusali Zaječarci. „Delatnost grejanja u Zaječaru poverena firmi u kojoj je privatni kapital bio većinski. Da bi nova firma startovala bez problema dugovi, koji su iznosili više od 70 miliona dinara, ostali su u onom delu ‚Toplane‘ koji nije unet u novo preduzeće. Ta suma je, naravno, kasnije samo nastavila da raste. Dug je kasnije otplatilo JKP ‚Kraljevica‘, nesrećni garant zaduživanja. ‚Kraljevica‘ od Toplane potražuje sada blizu 100 miliona dinara. Izgledi da taj dug i naplata su gotovo nikakvi jer je Toplana, u međuvremenu, praktično bankrotirala“.

„Još u maju 2012. godine „Toplifikacija Moravia Zaječar“ a.d., koja je, u međuvremenu, na nejasan način postala vlasnik 70 posto kapitala, dostavila je gradskim vlastima zahtev za povećanje cene grejanja, koji je, između ostalog, podrazumevao različite cene za domaćinstva (7,70 dinara po Kw) i druge korisnike (škole, verske, političke organizacije, nevladine organizacije, ustanove i privredu) (23,10 dinara po Kw). (Insajder)

Kako Vam se čini cene grejanja od 7,70 din/kWh i 23,10 din/kWh?

Kraj je bio očekivan. „Investitor“ iz Češke je nestao, dugovi još veći.

 

Dati monopol privatniku, a da kupac nema baš nikakva prava nije ludost, to je zla namera. To je tranzicijski zakon.

Kragujevčani, srećno vam bilo.

Da podsetimo, a o tome smo već pisali. Veovatno nekom partijskom odlukom, Niška toplana je izvršila pozajmicu „Toplifikacija – Moravia“ mazuta u vrednosti od skoro 11 miliona dinara.

Niška toplana je to naplatila? Od Moravia ne ali od korisnika grejanja u Nišu da. Jednostavno su to ubacili u cenu grejanja i naplatili Nišlijama!

Na ovu opasnost UPSS upozorava Nišlije još od početka 2015. Zlu nameru niških vlasti smo demistifikovali kada smo sprečili gradsku vlast da sve podstanice i uređaje u njima, bez nadoknade, preuzme od vlasnika zgrada (stanara) i upiše ih kao vlasništvo grada. Kada smo postavili otvoreno pitanje: Da li će toplana biti privatizovana, rečeno nam je u uvijenoj formi: „Za sad se to ne planira“. Kada smo pitali: „Koliko dugo traje to zasad“? Nije bilo odgovora. Pitali smo, dalje: „Ukoliko toplana bude privatizovana da li će i podstanice postati privatno vlasništvo vlasnika toplane?“ Rečeno je da „se sada to ne zna“. Tada smo UPSS registrovali. Jer, ukoliko bude privatizovana niška toplana, podebeli ceh neće platiti samo njeni korisnici, već svi građani Niša.

LEAVE A REPLY

Vaš komentar
Unesite Vaše ime ovde

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.