Uloga modernih demokratskih država se ne sastoji u tome da udara na građane, već da uloži određeni napor i obezbedi minimum dostojanstvenog života koji građanima u konačnom garantuje Ustav. Građani znaju do koje mere je teško u ovom nametnutom kapitalističkom sistemu. Radnici još bolje znaju šta im je doneo Zakon o radu i svesni su obespravljenosti i svoje nemoći povodom radničkih prava. I svakoga dana plaćaju tu neshvatljivo visoku cenu.

U svom velikom romanu Čovek bez svojstava veliki nemački pisac Robert Muzil je objasnio da je beznađe modernog čoveka, njegova ogromna usamljenost, njegov nemir, ali i neosetljivost, pohlepa za novcem, hladnoća i nasilnost – rezultat gubitaka koje je logički precizno mišljenje nanelo njegovoj duši. Tačno. Previše je logičkih obrazaca koji se plasiraju kao neminovnost. Kao nešto prirodno. Previše nas je obuzela tvrdnja da to tako mora. Da ne može drugačije. Zarobljeni pomirljivim sintagmama poput ne talasaj, ćuti i trpi, gledaj sebe pusti druge…

Preispitujte! Preispitujte bez mnogo gneva i suza – ako je moguće. Ali preispitujte. Jer, Breht je u pravu. Ništa nije prirodno što nam se objašnjava kao takvo. Ništa nije jednom zauvek dato. Ništa nije nepremostivo, ni toliko teško da se ne može izmeniti. Ni zakoni, ni izvršitelji, ni tlačenje građana, ni otimanje, ni ponižavanje sirotinje. Baš ništa. Pod uslovom da su nam važna pitanja ljudskosti.

LEAVE A REPLY

Vaš komentar
Unesite Vaše ime ovde

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.