Život su emocije, kaže medicina. Tačno. U našim životima postoje mnoga pitanja koja se tiču isključivo emocija. Neko bi rekao duše. Zašto je, na primer pravda poželjna, a nepravda nepoželjna? Zašto će svako na pitanje da li odobrava nepravdu – odgovoriti negativno? U sferi emocija to je zato što nas nepravda vređa, rastužuje, ljuti, pogađa, demotiviše, užasava. Pravedno postupanje nas, s druge stane, umiruje, čini sigurnijim, raduje, oplemenjuje, podstiče. I tu svako od nas može da nastavi ova dva niza.

Da ne bismo ostali u sferi apstraktnog možemo uzeti primer izvršitelja – nove profesije u Srbiji koja se bavi upravo pitanjima duše. Neko će reći – ne. Izvršitelji se bave pitanjima zakona i propisa. Tu nema mesta za emocije. Da li je baš tako?

Ko i zašto donosi zakone i propise? Vlast. Ona to čini da bi vladala, a što se u  demokratskim ambijentima između ostalog postiže kreiranjem pravnog okvira. Vlast je u ovom slučaju odlučila da se zapleni imovina svakom građaninu koji bilo šta duguje državi. I zato je donela takav zakon. I smislila izvršitelje.

Šta se dešava sa ljudima i decom kada ih izvršitelji isteraju na ulicu i ostave bez krova nad glavom? Jer, izvršitelji se bave siromašnim građanima – ne bogatim. Neki mediji pišu ovih dana da samo u Nišu živi 4500 porodica bez struje. Kako se živi bez struje u 21. veku? Da li to znaju zakonodavci i izvršitelji? I oni koji je seku? Znaju.

Ko je kriv što građanin više nema posao i nije u stanju da redovno plaća svoje račune, od kojih neki, kao za grejanje u Nišu – nastaju na gotovo misteriozan način i to naravno na štetu tog istog građanina? Da li je građanin kriv što mu je neko preko noći uništio fabriku u kojoj je radio a on ostao bez posla? Zašto on i njegova porodica nemaju socijalnu sigurnost? Da li zato što je nastalo takvo vreme? Ko je subjekt suvereniteta u državi? Da li država brine za pojedinca ili pojedinac mora uvek da brine za državu? Ili bi moralo obostrano?

Slavni ruski pesnik Vladimir Majakovski je pisao da revolucija počinje kad moralni zakon ne postoji, a pisani zakoni se primenjuju samo na sirotinji. Ali i onda kada posla i hleba ima samo za one koji cara slave i hvale.

Zašto da dam život za Irsku? – upitao je slavni književnik Džejms Džojs. Neka Irska da život za mene. Patriotizam je i kada država poštuje život i dignitet građana, a ne samo kad joj se čuvaju granice. Šta je država sa milionima unesrećenih nego veliko more patnje i beznađa? Postoji li država bez građana?

Preispitajte, to nije prirodno! – poručio bi nam i danas veliki Bertold Breht. Kada se takvi zakoni donesu – biraju se izvršitelji i pokreće pakao. To više u našem društvu nisu incidenti. Gde nastaju ideje o pravednim  zakonima? Kreatori modela vladanja usvajanjem zakona koji će potpuno uništiti građane – nisu ni trenutak izdvojili za pitanja duše. Surovost u namerama da se plati račun po svaku cenu – ide do fatalne beskrupuloznosti kojom se ne sme hvaliti nijedna moderna, demokratska država. Pravda postaje nužnost u takvo vreme od pravednih ljudi i na pravedan način.

LEAVE A REPLY

Vaš komentar
Unesite Vaše ime ovde

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.