Ono što je znao i poštovao Knjaz Miloš, današnja, „moderna“ srpska vlast niti zna, niti ume, niti hoće… Nju zanima samo njen ćar i ćar njihovih tajkuna.

Pojava slična pojavi „javnih izvršitelja“ u nepismenoj, siromašnoj Srbiji za Miloševa vakta nije mogla biti ni smišljena ni zamišljena. Svaki takav bašibozuk, jebandžija naroda serbskog, ’ajduk i grabadžija bi bio suočen sa pravdom na Milošev način.

Današnja Srbija se, po socijalnoj sigurnosti običnih ljudi, nalazi daleko ispod nivoa dosegnute socijalne pravde za Miloševa vakta.

Karikatura Tošo Borković, Dužničko ropstvo

„Da bi stao na put prezaduženosti, prisilnoj prodaji imanja i osiromašenju agrarnog stanovništva, Knez Miloš je već 1836. zakonom zabranio zaduživanje poljo-privrednog egzistencijalnog minimuma (kuća, bašta, dva vola i jedna krava). Tome je 1861. pridodata minimalna površina od dva dana oranja (1,15 hektara.)“(1)

„Ustanova okućja ustanovljena je jednim ukazom kneza Miloša iz 1836. sa ciljem ,da bi se predupredila bijednost i propasti mnogi familija, koje otuda proishode, što mnogi zadužuju se na sva svoja dvižima i nedvižima dobra, pa kad ne mogu ovog svog duga isplatiti, prodaju im se sva dobra na koje su dug učinili, i tako im žene i deca lišena svoga imjenija, sasvim propadaju…ʻ, kako stoji na samome početku ovoga ukaza, i kasnije obnovljena 1861. a dopunjavana 1875. i 1898… uzimala je u zaštitu i obezbeđivala zemljoradnicima od prodaje za dugove izvestan minimum zemlje, koji je iznosio po pet dana oranja i kuću sa okućnicom veličine do jednoga dana oranja na svaku poresku glavu. Uz ovo se zaštićuje i nužni minimum živog i mrtvog inventara koji je potreban za vođenje jednog seoskog gazdinstva… Po propisima § 471 tač. 4a Građanskog sudskog postupka zemljoradnički minimum ne samo da nije mogao biti prodan na zahtev poverilaca za dugove koji su seljaci imali, nego ni sami seljaci nisu mogli prodati ništa od ovog; ustanovom okućja zaštićenog minimuma.“(2)

Kako je danas? Vladislav Petković Dis peva:

Od pandura stvorili smo velikaše,
Dostojanstva podeliše idioti,
Lopovi nam izrađuju bogataše
Mračne duše nazvaše se patrioti.
Od pandura stvorili smo velikaše.

Pod sramotom živi naše pokolenje,
Ne čuju se ni protesti ni jauci;
Pod sramotom živi naše javno mnenje,
Naraštaji, koji sišu k’o pauci.
Pod sramotom živi naše pokolenje.
Pomrčina pritisnula naše dane,
Ne vidi se jadna naša zemlja huda;
Al’ kad požar poduhvati na sve strane,
Kuda ćemo od svetlosti i od suda!
Pomrčina pritisnula naše dane.(3)

Beleške

(1) Mari-Žanin Čalić, „Socijalna istorija Srbije 1815-1941“, Clio, Beograd, 2004, str.  40.
(2) Velimir Vasić, „Pečalbarstvo istočne Srbije“, doktorska disertacija, rukopis, Pravni fakultet, Beograd, 1950, str. 256.
(3) Vladislav Petković Dis, iz: „Naši dani“.

LEAVE A REPLY

Vaš komentar
Unesite Vaše ime ovde

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.