U: Srećko Mihailovi. (ur.), Pasivni aktivizam novinara: Istraživanje aktivističkih kapaciteta medijskih radnika, Centar za razvoj sindikalizma, Beograd i Dan Graf, Beograd, 2017. str. 25 – 37

Đokica Jovanović

O prekarijatu i medijskom prekarijatu

Otkuda pojam prekarijat? U jednom rečniku objavljenom 1900. godine u Zagrebu nalazimo sledeća tumačenja: precarius, 1) izmoljen, isprošen, isprosjačen; 2) po volji dan, udijeljen, do čije volje, dok se drugomu sviđa.[1] U elektronskom rečniku nalazimo slična značenja: precarius, po milosti, izmoljen.[2] Na koncu stižemo do aktuelnog određenja pojma prekaran, u značenjima: privremen, nestalan, nesiguran, prolazan. Na istom mestu se nalaze i neka, za potrebe ovog teksta važna, tumačenja pojmova prekarijum i prekarij: 1. u starom veku ugovor o zakupu; 2. ugovor prema kome jedna strana prepušta drugoj neku stvar na privremeno uživanje; 3. pravno stanje koje se uvek može opozvati, opozivljivost.[3]

Otkuda prekarijat? Uz velike posledice uzrokovane globalnim svetskim procesima, tačnije, stvaranja nove kulturne, ekonomske i političke policentrične geografije moći, dolazi (proces je tek u začetku) do još jedne vrlo dramatične i duboke društvene pojave – nastaje i buja nova klasa. Javnost (čak ni naučno-stručna) ovoj pojavi ne poklanja potrebnu pažnju. Reč je o prekarijatu, novoj i nepotpuno istraženoj klasi.

Redakcija BIF on 10/02/2016 – 14:00 in B&F Plus, Slajder

Ovu klasu je među prvima istraživao i imenovao Gaj Stending (Guy Standing)[4]. „,Radnička klasaʻ, ,radniciʻ i ,proletarijatʻ su pojmovi koji su ugrađeni u našu kulturu već nekoliko stoleća. Ljudi su mogli sebe da opisuju u klasnim pojmovima, a ostali će ih prepoznati na taj način, prepoznaće ih po načinu na koji su odeveni i po tome kako govore o sebi. Danas su oni nešto više u odnosu na prepoznatljive odlike. Andre Gorc (1982) je davno pisao o ,kraju radničke klaseʻ. Drugi pisci su nastavili da se muče nad značenjem tog termina i nad kriterijumima za klasifikaciju. Možda je realnost takva da nam treba novi vokabular, jedna refleksija o klasnim odnosima na globalnom tržištu sistema u dvadeset prvom stoleću.“[5] U našoj publicisti o prekarijatu su među prvima pisali Miroslav Ružica[6] i Srećko Mihailović[7].

Jedan od uzroka nastanka se nalazi i u poodmaklom procesu obesmišljavanja predstavničke demokratije. Predstavnička demokratija je sve manje polje legitimnog predstavljanja interesa raznih društvenih slojeva i klasa. Deputati u predstavničkim telima sve više zastupaju partijske i korporacijske i, u svemu tome, lične, interese. Ili, kao što piše Viktor Ivančić: „…Sama predstavnička demokracija predstavlja izdaju načela demokracije. Kada je, kao u hrvatskome slučaju, demokratski život zemlje sveden na parlamentarni, na svečana nadjebavanja i sklapanja kupoprodajnih ugovora u predstavničkom tijelu, ‚demokraciju‘ – a navodnici ovdje znače upravljanje bez naroda – konzumira samo oligarhija: njezino državno-političko krilo koje nas ideološki tiranizira, te ono ekonomsko koje nas izrabljuje.“[8] Iz ovoga sledi da prekarijat nije predstavljen ni u jednom predstavničkom telu. On se nalazi izvan etabliranog poretka predstavničke demokratije.

LEAVE A REPLY

Vaš komentar
Unesite Vaše ime ovde

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.