Dana 28.09.208. godine, na dan kada dolazi „ON“, počeli smo sa organizacijom svečanog dočeka. Tog dana priveli smo nekoliko hiljada Vaših pristalica da Vas svečano dočekaju na lokaciji „Lozni kalem“. Kako su privođenja bila i u susednim gradovima bili smo prinuđeni da obezbedimo „besplatan“ prevoz.

U toku privođenja zaposlenih u Kliničkom centru, čin privođenja vršio je sam direktor, primečeno je sumnjivo lice koje je to snimalo. Pokušali smo, bezuspešno, da ga oteramo metodom „sočna psovka“. Ostale, mnogo efikasnije metode, nismo smeli da primenimo zbog prisustva kamera.

Dirigent hora, na mitingu sreće, uspešno je izdavao naredbe „sada tapši“ i „sada padaj u nesvest“.

Po Vašem povratku na trošarinskoj pijaci je primećeno još jedno sumnjivo lice. Nosilo je transparent na kome ke pisalo „sloboda“! Zamislite, sada kada nam je krenulo da traži slobodu! Kamera nije bilo pa smo ga odmah odstranili. Priznaće taj u stanici ko mu je platio papir i olovku.

Na bulevarskoj pijaci je primećena malo veća skupina sumnjivih lica. Navodno su angažovali turistički autobus za razgledanje spomenika korupcije grada. Autobus je bio crvene boje što jasno govori da provociraju! Autobus nismo mogli da privedemo. Odmah smo im prilepili dvoje patrolnih kola, jedno ispred i jedno iza autobusa, i par policajaca na ulici.

Vaš prolazak sa troje kola propratili su tvrdnjom da ste vozili 150 km/h i time prekoračili brzinu. Jasno je da izmišljaju jer ste prošli sa troje kola a svaka kola mogu da voze 50 km/h što zbirno daje brzinu kojom ste se kretali.

Potom su sumnjiva lica ušla u autobus i krenula u obilazak grada. Relacija je bila Zona 3 – Gradska kuća – Aerodrom – Biznis inkubator centar – Gorica – EPS – Gradska toplana. Sva mesta koja su ovi naši sredili, i to načisto.

To što su nas proveli kroz glavnu autobusku stanicu nekako smo i istrpeli ali smo bili zabrinuti kada smo naišli na kružni tok. Šta ako počnu da kruže a mi za njima, smejaće nam se narod?

U autobusu su je jedno inkriminisano lice održalo subverzivni govor.

Na kraju su nas stavili na najveće iskušenje. Seli su u kafanu da popiju kafu a mi pored kafane, u kolima! Oni piju kafu a mi rešo nemamo! Molim da nam se nabavi jedan za ovakve specijalne situacije.

Svoje putavanje završili su u MZ „Božidar Adžija“ gde je ušao jedan broj inkriminisanih lica da bi dodelio nagradu protivniku sistema Đokici Jovanoviću. Pored plakete dali su mu i knjige sumnjivog sadržaja „Rat nema žensko lice“ i slično što jasno govori da spremaju nešto.

Prostorije su odmah napustili i prešli u njihov prostor gde su navalili na sukanu pitu a mi smo, zaboravljeni od sistema, otišli gladni.

foto: UPSS

LEAVE A REPLY

Vaš komentar
Unesite Vaše ime ovde

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.