U Media i reform centru održana je tribina na temu „Urušavanje kulture u Srbiji“, predavači su bili prof. dr Đokica Jovanović, književni, filmski kritičar, novinar i publicista Milan Vlajčić, a moderator Vesna Crnogorac.

Iako je teško definisati kulturu, jer ona predstavlja sve na čemu počiva svaka društvena zajednica, prof. dr Đokica Jovanović je u uvodnom izlaganju istakao njenu ogromnu ulogu i posebno njen, ponekad, destruktivni karakter i unutrašnje protivurečnosti.

„Kulture ruše, ali i stvaraju. Nova kultura nastaje na ruševinama stare i u tom slučaju možemo govoriti u progresu u kulturi“, reči su Jovanovića.

Oblasti života kao što su politika i ekonomija nastaju iz kulture, a ne obratno i u tom smislu je značajno da se kultura razvija slobodno, bez stega i pritisaka, što danas u našem društvu nije slučaj, smatra profesor.

„Društvo koje kulturi ne daje značaj, nema budućnost. Znam da se ljudi danas diče činjenicom da nisu pročitali ni jednu knjigu, mogu da kažem da ti ljudi rade protiv sebe“, rekao je.

Podsetio je i da kultura takođe stvara i nehumane ideje i da nije uvek na strani ljudi, kakav je slučaj bio sa fašizmom u 20. veku. Jovanović je objasnio da je svaka kultura koja se poziva na neprijatelje opasna i totalitarna, a da je u takvim trenucima svako filozofsko razmišljanje dobro i poželjno.

Rasizam i fašizam su kulturne činjenice. Liberalizam i komunizam su kulturne činjenice podjednako i ne moge se odvajati. Kultura se unutar sebe stalno bori sa humanim i antihumanim tendencijama. Kada se Jugoslavija borila protiv staljinizma, raskrstila je sa time na 3. Kongresu Saveza književnika u Ljubljani i Kongresu filozofa na Bledu 1960. godine. Tada su napušteni i vulgarni marksizam i dijalektički materijalizam, a otvorene breše slobode u kojoj je Jugoslavija uživala par decenija“, rekao je profesor Jovanović.

Tribina „Urušavanje kulture u Srbiji“

Nakon toga je došla druga kultura – zatvaranja, stvaranja neprijatelja, što je dovelo do tragičnog ishoda tokom devedestih. Nedemokratski režimi se prepoznaju upravo po tome što oni uvek imaju neprijatelja, rekao je Jovanović i podsetio na rečenicu „neprijatelj nikada ne spava“.

„Danas postoji dogmatski pritisak na humanističku kulturu sa stanovišta jedne autoritarne, neslobodne kulture. Narušavanje kulture danas u Srbiji nalazi se u perivojima nevidljive države, tu se dešava promena i tu se priprema sukob. Zato ljudi od kulture na vreme upozoravaju i time navlače gnev, jer sa stanovišta svakodnevne, površne misli oni govore o nečemu što se ne vidi“, naglašava Jovanović.

UPSS se zalaže za humanističku kulturu koja teži progresu, ne poznaje neprijatelja i važi za sve, bez obzira na različitosti.

Kada je reč o urušavanju kulture u Srbiji, Milan Vlajčić je naveo dva primera, a tiču se kritičnosti i samokritičnosti kulturnih stvaralaca.

On je ocenio nedopustivom izjavu Lazara Ristovoskog povodom završetka TV serije „Kralj Petar Prvi“ na RTS-u u kojoj sam hvali svoje delo.

„O uspehu serije na Javnom servisu Srbije trebalo je da pričaju urednici, a ne autori. To je kafanski način busanja“, smatra Vlajčić.

Kao drugi primer Vlajčić je istakao događaj vezan za manifestaciju „Noć muzeja“, koja je prošlog vikenda održana u mnogim sprskim gradovima. U najavi događaja „Pesnici čitaju“, rečeno je da će svoju poeziju čitati „60 velikih i drugih velikih pesnika“.

“ Ta mera busanja u grudi je nedopustiva, jer to rade političari u svom ludilu i blesavluku. Nemamo velike pesnike, imamo značajne pesnike, mi smo mala kultura, možda je poslednji veliki pesnik bio Vasko Popa ili Stevan Raičković. Možda je to i Matija Bećković, ali reći „60… i drugi veliki pesnici“ je dokaz koliko kultura gubi samokritičnost unutar sebe same“. naglasio je Vlajčić.

Milan Vlajčić je govorio i o aktuelnom procesu urušavanja novinarske profesije. Kako je rekao, danas mu za čitanje pet-šest dnevnih novina treba jedva pola sata, jer i nema šta da se pročita.

Od svih definicija kulture izdvojio je njemu najdražu, španskog filozofa i esejiste José Ortega y Gasseta koja glasi: Kultura je ono što nam ostane u glavi kada sve ostalo zaboravimo.

U diskusiji sa publikom u Media i reform centru, Vlajčić je, kao vrstan poznavalac i filma i književnosti, na tribini odgovarao na pitanja prisutnih, koja su se ticala najboljih knjiga i filmova iz svetske i jugoslovenske kulturne baštine.

LEAVE A REPLY

Vaš komentar
Unesite Vaše ime ovde

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.