Danas, sa promenom ideolološke paradigme, uspostavljena je nova ideološkokulturna hegemenonija (Antonio Gramši). Dakle, uznose se nacionalizam (sa jakim šovenskim i klerikalnim primesama) kao vrhovna ideologija; pseudoliberalno i kapitalističko naspram klasnog; kolaboracija naspram oslobodilačkog partizanskog pokreta…

Iako nikakav „komunistički režim“, kao realni poredak, nikada i nigde nije srušen, jer, naprosto, nije bilo niti jedne komunističke države, socijalistička prošlost se naziva komunističkom prošlošću. Krenemo li za značenjem pojma komunizam nailazimo na značenja u latinskom jeziku koja upućuju na to da se u osnovi pojma komunizam nalazi razumevanje ljudske zajednice.

O tome je, pre više od deset godina, Todor Kuljić (Kritička kultura sećanja) zapisao: „Godina 2005. bila je u svetu godina solidarnih savezničkih antifašističkih jubileja i podsećanja na žrtve fašizma. U procesu ujedinjenja Evropa traži zajedničke praznike i doteruje sećanja. Tome nasuprot na zapadnom Balkanu aktivan je građanski rat sećanja. Vladajuće elite novih mladih država preko praznika i komemoracija učvršćuju suverenitet, ističu vlastite žrtve i tuđa nedela i sračunato bude nove konfliktne emocije.“ Malo dalje Kuljić ukazuje i na deficit komemorativne kulture: „Odmah treba reći da je teško verovati da će šokantna ogoljenost zločina izmeniti sećanje na poslednji građanski rat. Problem je složeniji nego što izgleda. Deo javnosti se zgražava, deo preko grafita odobrava zločin, a deo je verovatno ravnodušan. Važnije od kolebljivog javnog mnjenja je to da pomenute slike ne mogu uzdrmati niti izmeniti dubinske strukture domaće kulture sećanja (kurziv – moj)“.

Iako nikakav „komunistički režim“, kao realni poredak, nikada i nigde nije srušen, jer, naprosto, nije bilo niti jedne komunističke države, socijalistička prošlost se naziva komunističkom prošlošću. Krenemo li za značenjem pojma komunizam nailazimo na značenja u latinskom jeziku koja upućuju na to da se u osnovi pojma komunizam nalazi razumevanje ljudske zajednice. Reč communico (as, are) znači: učiniti nešto zajedničkim; deliti nešto kao zajedničko; saopštavati (u razgovoru); opštiti. Dalje, sommunio (onis) znači: zajednica (životna, poslovna), udruženje, društvo. A iz ovoga se izvode pojmovi: communis (zajednički; opšti i javni; svakodnevni i običan); commune (zajednica [ekonomska, teritorijalna, državna]; opština); communitas (zajedništvo, odnos zajedništva; društvenost [u ophođenju], društveno osećanje)… (prema Branislav Grujić, Rečnik latinsko – srpskohrvatski). U prilog ovome stoji i to da je, u izvornom smislu, hrišćanstvo (i ne samo hrišćanstvo) nastalo kao ostvarenje egalitarnih vrednosti. Evo nekoliko važnih izvoda iz Biblije. U Novom zavetu, opis načina života rane hrišćanske zajednice u Jerusalimu daje sliku zajednice koja je uređena prema komunističkim načelima, gde je ostvareno načelo: „od svakoga prema mogućnostima, svakome prema potrebama“. Na jednom mestu u Novom zavetu naići ćemo na tvrdnju da je najvažnija vrednost solidarnost i da ljudi treba da ravnopravno dele zajednički imetak. Pre svih levičara Novi zavet afirmiše komunističku utopiju. Pogledajmo: „Reče mu Isus: ako hoćeš savršen da budeš, idi prodaj sve što imaš i podaj siromasima; i imaćeš blago na nebu; pa hajde za mnom.“ (Sveto Jevanđelje po Mateju, 19:21) „A kad ču mladić riječ, otide žalostan; jer bijaše vrlo bogat“ (Sveto Jevanđelje po Mateju, 19:22) „A Isus reče učenicima svojijem: zaista vam kažem da je teško bogatome ući u carstvo nebesko“. (Sveto Jevanđelje po Mateju, 19:23) „I još vam kažem: lakše kamili proći kroz iglene uši negoli bogatome ući u carstvo Božije.“ (Sveto Jevanđelje po Mateju, 19:24) „A svi koji vjerovaše bijahu zajedno, i imahu sve zajedno.“ (Djela svetijeh apostola, 2:44) „I tečevinu i imanja pro-davahu i razdavahu svima kao što ko trebaše.“ (Djela svetijeh apostola, 2:45) „A u naroda koji vjerova bješe jedno srce i jedna duša; i nijedan ne govoraše za imanje svoje da je njegovo, nego im sve bješe zajedničko.“ (Djela svetijeh apostola, 4:32) „Jer nijedan među njima ne bješe siromašan, jer koliko ih god bijaše koji imadijahu njive ili kuće, prodavahu i donošahu novce što uzimahu za to,“ (Djela svetijeh apostola, 4:34) „I metahu pred noge apostolima; i davaše se svakome kao što ko trebaše.“ (Djela svetijeh apostola, 4:35) Dalje: Ananija i njegova žena Safira su pokušali, pošto su prodali njivu, da jedan deo novaca sklone samo za sebe, krijući ga, tako, od zajednice. No, Petar je prozreo njihov naum, a Duh Sveti ih je kaznio smrtnom kaznom (Djela svetijeh apostola, 5:1-10). I zato „uđe veliki strah u svu crkvu i u sve koji čuše ovo.“ (Djela svetijeh apostola, 5:11). Milan Vukomanović upućuje na egalitarnost ranohrišćanskih zajednica: „U jevanđeljima se, najzad, u skladu s tim ranim kodeksom ponašanja, preziralo bogatstvo i privatno vlas-ništvo. Priča o bogatom mladiću koji nije dostojan carstva božjeg (Mk 10.17-31) dobro ilustruje shvatanje po kome je odricanje od vlasništva neophodan uslov da se pristupi Isusovoj zajednici. Ili: ,Ne brinite se dušom svojom šta ćete jesti; ni tijelom u što ćete se obući: duša je pretežnija od jela i tijelo od odijela. Pogledajte gavrane kako ne siju, ni žanju, koji nemaju podruma ni žitnica, i Bog ih hrani: a koliko ste vi pretežniji od ptica?ʻ (Lk 12.22-24). Ove Isusove reči ne treba ublažavati ili alegorijski tumačiti, jer one su, nesumnjivo, u najranijim hrišćanskim zajednicama, vrlo ozbiljno i doslovno shvatane, sprovođene u delo“ (Isus Nazorej: religijski, društveni politički milje Isusovog pokreta).

Đokica Jovanović
Filozofski fakultet
Odeljenje za sociologiju
Univerzitet u Beogradu

LEAVE A REPLY

Vaš komentar
Unesite Vaše ime ovde

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.