Oduvek su me nosili ideali, uvek me je nepravda bolela i imao sam bezbroj pitanja.

Balkan je trusno područje, a moja je generacija detinjstvo provela u stihijama besmislenih ratova. Roditelji su nas svakog leta slali na selo, jer je histerija grada bila nepodnošljiva.

Kada je počeo rat u Hrvatskoj imao sam 9 godina, uveče sam sa bakom i dekom gledao Dnevnik i nikada neću zaboraviti scene masakriranih civila iz Vukovara, dok su te jadne ljude obe strane predstavljale kao svoje žrtve. Te su me slike proganjale i urezale mi se u pamćenje.

Usledila je Bosna i Kosovo, pa bombardovanje.

Sećam se dekinog tranzistora i ispod pokrivača, da ne čuje baka, slušao sam radio Slobodna Evropa.

Imao sam svoje junake i borce za pravdu, a jedna od glavnih junakinja bila je Borka Pavićević. Istinitost koja je odjekivala njenim glasom u meni je uvek budila oduševljenje. Ona je davala tako puno u tako kratkom vremenskom intervalu jednog gostovanja. Nije se bavila formom i trivijalnostima, nije podilazila nikome, oduvek je bila hrabra i svoja.

Ali, više i od njenih britkih i energičnih reči, Borku opisuju dela. Uvek je bila na pravoj strani, uvek otvorenog zagrljaja i iskrene namere.

Sećam se, blokada Beogradskog univerziteta, kada nas je jedino ona posetila. Nikada neću zaboraviti njen majčinski, dobronamerni pogled. Dala nam je savete i pružila svu podršku. Video sam i ponos na njenom licu, ponosna na mlade koji se bore za slobodu i pravdu. Uvek je, kad treba, bila tu, a CZKD je postao oaza slobode i avangarde.

Ovo društvo je izgubilo junakinju koja se oduprela ratnom ludilu, primitivizmu, materijalizmu, cinizmu, svemu onom što sputava slobodu čovekovog bića.

Ona je intelekualni i moralni uzor, njen život svedoči o vrednosti ideala, hrabrosti, ljubavi, istrajnosti i poštenja.

Divna drugarice, ja neću imati novo detinjstvo i nov život, stoga ćeš ti zauvek biti moja junakinja. Imao sam sreću da te znam i volim, imao sam sreću da si bila deo mog života i saborkinja u našim borbama!

Imam i tu potrebu da ti kažem OPROSTI što nismo uradili više, moja ti generacija nije pomogla u dovoljnoj meri. Svi divni duhovi tvoje generacije odlaze gledajući Srbiju u ruševinama i siromaštvu. Oprosti, što nismo uspeli da smanjimo tu bol!

Poslednji put sam te video pre dva meseca u CZKD-u, zagrlila si me kao sina i umalo se nisam rasplakao. Sa velikim osmehom, rekla si: “Ostavila sam cigarete pre nedelju dana i tek ću sada da živim!“.

Živećeš zauvek hrabra junakinjo i sve nove generacije slobodarskog duha voleće tvoju jedinstvenost i humanost, na nama je da se tvoja ostavština i dekontaminacija kojom si nas osvešćivala nikada ne zaborave!

Hvala na tome što te ovoliko volim i cenim, mnogo ćeš mi nedostajati! Obećavam da ćemo nastaviti istim stopama i zato: “No pasaran“ i „Bella ciao“

Piše: Borisav Prelić

LEAVE A REPLY

Vaš komentar
Unesite Vaše ime ovde

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.