Kraj razmirica

Do Staljinove smrti FNRJ i SSSR su bile u „neprijateljskom“ raspoloženju. Tri godine nakon Staljinove smrti, na 20. kongresu KPSS 1956. Hruščov je izašao sa ’tajnim’ referatom kojim je delegitimizovao Staljinov kult ličnosti, a mnogi zatvorenici su nakon toga pušteni iz logora.

„To je, u stvari, bio kongres kada je SSSR odbacio Staljinovu doktrinu i otvorio se ka svetu. Tada je došlo do susreta Hruščova i Tita na kome je Hruščov obećao da SSSR neće vršiti nikakav pritisak na Jugoslaviju, da će je međunarodno priznati“, dodaje naš sagovornik.

Prof. dr Đokica Jovanović, Foto: MRCN/ T.Đ

Jugoslavija i Sovjetski savez imali su koliko-toliko prijateljske odnose do raspada obe države. Nalsednica SFRJ, Savezna republika Jugoslavija nastavila je sa dobrim odnosima sa formiranom Ruskom federacijom. Raspadom poslednje Jugoslavije Srbija je nastavila odnose sa Rusijom. Kako se danas tvrdi, stanovnici Srbije u Rusiju i Ruse gledaju kao u nekoga ko može da pomogne sa problemima u kojima se Srbija nalazi. Sa druge strane, profesor Jovanović navodi da baš nije tako.

„Odnos između Rusije i Srbije danas se zasniva na izmišljenim ideologijama. Nekako ta propaganda servira ovde da su Srbija i Rusija prijatelji. Međutim, kada se pogleda kakav je odnos Rusija imala prema Srbiji od Sanstefanskog ugovora kada su dali pola Srbije Bugarskoj, preko Sovjetskog saveza, Rusija je uvek išla za svojim interesima, a Srbija je za nju bila mesto sitnog potkusurivanja u imperijalističkoj politici sa ostalim imperijalistima“, zaključuje profesor Đokica Jovanović.

LEAVE A REPLY

Vaš komentar
Unesite Vaše ime ovde

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.