Jugoslavija kao država naroda i narodnosti

Ono što je najzanimljivije u pisanju Narodnih novina iz vremena sukoba jesu tekstovi o podršci bugarske nacionalne manjine rukovodstvima KPJ i FNRJ. Iako je njihova matica stala čvrsto uz Sovjetski savez i Staljina, Bugari u pograničnim delovima Jugoslavije su bili na strani države u kojoj žive.

Ne možemo precizno da kažemo jer nije bilo ozbiljnih kredibilnih istraživanja o političkim stavovima i orijentacijama. Međutim, tačno je da su te manjine videle da se u Jugoslaviji živi bolje nego iza gvozdene zavese – nema represije, niskog standarda i na taj način su branili svoj životni status. Komunistička partija je radila na tome, pa su čak i na Kosovu Albanci bili orijentisani ka Jugoslaviji“, komentariše profesor Jovanović i dodaje da je politika bratsva i jedinstva igrala veliku ulogu.

Podrška žena bugarske nacionalne manjine Vladi FNRJ, KPJ i Titu; Narone novine, 12. novembar 1949. godine

Posledice Rezolucije

Pred početak samoupravljanja u Jugoslaviji; Narodne novine, 14. oktobar 1949.

Neprihvativši pritiske Informbiroa i SSSR, Jugoslavija je bila osuđena da nađe alternativni put za razvoj socijalizma.

„Milovan Đilas je zajedno sa Kardeljem razmišljao u kom pravcu treba razvijati socijalizam i pošli su od Marksove maksime o radnicima koji slobodno udružuju svoj rad. Ponudli su Titu da u Jugoslaviji bude uvedeno samoupravljanje, Tito je razmišljao i nakon par dana shvatio da je taj pravac u skladu sa Marksovim stanovištem ’fabrike radnicima, zemlja seljacima’“, pojašnjava profesor Jovanovič.

Alternativni put u razvoju socijalizma zahtevao je i promenu u kulturnoj politici koja je do tada bila sovjetski socijalistički realizam. Profesor Đokica Jovanović kreće od svog stanoviša da je kulturno nadređeno političkom i ekonomskom, pa je i zaokret u kulturi u Jugoslaviji opravdan i dobar:

„Bio je održan čuveni Kongres jugoslovenskih književnika na kome je Miroslav Krleža održao govor u kome je obrazložio da scoijalistički realizam ne može biti propisani pravac u umetničkom stvaralaštvu, već samo pravac među pravcima. Soc-realizam je instaliran kao osnovni pravac na čuvenom kongresu sovjetskih književnika iz 1929. godine do kada je ruska avangarda činila čuda u umetnosti, a nakon soc-realizma praktično nestaje ruska avangarda. Sa druge strane, jugoslovenski filozofii su 1960. na Bledu doneli odluku da ’Dijalektički materijalizam i teorija odraza’ Todora Pavlova ne mogu biti osnova marksističke filozofije u Jugoslaviji“.

LEAVE A REPLY

Vaš komentar
Unesite Vaše ime ovde

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.