Kako je lokalna štampa videla sukob?

Naslovnica Narodnog lista, 4. septembar 1948. godine

Uvidom u tekstove Narodnog lista, prethodnika niških Narodnih novina, iz arhive Narodne biblioteke Stevan Sremac u Nišu, nailazimo na vest sa naslovne strane od 4. septembra 1948. godine o smrti sovjetskog general-pukovnika Andreja Aleksandroviča Ždanova. Naš sagovornik naglašava da je zvanično prihvatan značaj boljševika, pa i samog Ždanova koji je bio glavni teoretičar i normatista u književnosti i umetnosti.

„To je bio i pokušaj da se pokaže da nismo neprijatelji SSSRa, da ne treba da vrše pritisak na Jugoslaviju. Tada je bila kriza na granicama – naročito prema Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj“, pojašnjava profesor.

Jugoslovenski komunisti, sudeći po štampi tog vremena, do 25. juna 1949. želeli su mirno rešavanje spora i nadali su se tome. Dnevni list „Borba“ imao je nedeljnu rubriku pod nazivom „Za pravilne odnose među socijalističkim zemaljama“, koju su Narodni list i Narodne novine prenosile. U toj rubrici pokušali su da ukažu na loša tumačenja, laži i obmane koje se navode kada se priča o KPJ i FNRJ.

„Tada je već krenuo otvoreni otpor prema SSSRu, ali se ne napušta ideja komunizma, ne napušta ideja boljševizma, pa čak ni dela staljinizma – jedino se kritikuje pritisak Sovjetskog saveza na Jugoslaviju“, dodaje profesor Đokica Jovanović.

Pismo uredništva Narodnih novina; Narodne novine, 3. septembar 1949. godine

Trećeg septembra 1949. godine uredništvo Narodnih novina poslalo je pismo predstavništvu Informbiroa u Beogradu želeći da ih obavesti da su upoznati sa svim protestnim notama Vlade SSSR koju je predstavništvo poslalo umesto materijala za redovnu rubriku „Iz SSSR“ koja je donosila vesti iz Sovjetskog saveza. Profesor Jovanović navodi da je u tom trenutku bila politika da protestne note Informbioru, SSSRu šalju svi – zemljoradničke zadruge, preduzeća, dnevni listovi i izdavačke kuće i dodaje da to nije začuđujuće jer se nakon par meseci i oformio prvi radnički savet u fabrici cementa u Solinu kod Splita.

„Ne treba zaboraviti da je tada bila jaka socijalistička radna etika, pa su se ljudi žrtvovali jer su fabrike doživljavali kao svoju kuću, a naročito kada nastaje samoupravljanje i kada se nesebično radilo jer se rad shvatao kao moralni zadatak“, ocenjuje profesor Jovanović i navodi da ne čudi što su radnici i inžinjeri ipak uspeli da osposobe mašine u tek izgrađenim Zavodima RR za koje nisu dobili delove iz istočne Nemačke.

 

Deo teksta o izgradnji Zavoda RR u Narodnim novinama 10. septembra 1949. godine

LEAVE A REPLY

Vaš komentar
Unesite Vaše ime ovde

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.