Profesor Kristijan Felber (Christian Felber) je rođen 1972. u Salcburgu, a od početka 21. veka razrađuje teze koje navode na dublje razmišljanje o tome da li ljudi zaista žele društvo globalno razuzdanog liberalnog kapitalizma, sa malobrojnim velikim dobitnicima i ogromnom većinom nezadovoljnih, koji se osećaju gubitnicima. Kao moguću alternativu tom sistemu predlaže „ekonomiju opšte dobrobiti“ i njen je teorijski inicijator i zagovornik u praksi. Knjigu „Ekonomija opšte doborbiti: privredni model budućnosti“ objavio je 2010, do sada je prevedena na devet jezika, a lane je objavio novu knjigu „Etička svetska trgovina“.

Felber je u Beču osnovao i Udruženje za ekonomiju opšte dobrobiti i Banku za opštu dobrobit. Trenutno 9.343 fizička lica, plus 69 političara, kao i 2.322 preduzeća podržavaju ekonomiju opšte dobrobiti, koja je utemeljena na kooperaciji i društvenom zajedništvu, a vrednosti su joj ljudsko dostojanstvo, solidarnost, ekološka održivost, socijalna pravda i demokratsko odlučivanje. Ovaj ekonomista zagovara ideju o bilansu opšte dobrobiti, sa razumljivim i precizno merljivim indikatorima, koje bi preduzeća morala objavljivati kao što objavljuju finansijske izveštaje. Preduzeća sa pozitivnim bilansom opšte dobrobiti bi imala pristup subvencijama, javnim narudžinama, dok bi ona sa negativnim takvim bilansom bila kažnjavana. U knjizi „Etička svetska trgovina“ Felber tvrdi da opšte hvaljenu slobodnu svetsku trgovinu skupo plaćaju narodi država koje u njoj učestvuju. Ne poštuju se ljudska i radna prava, nestaje kulturna raznolikost i, ne na kraju, uništava se prirodna okolina. S druge strane su dobitnici, većinom multinacionalne kompanije i pripadnici društvenih elita. Felber naglašava da nije zagovornik protekcionizma i ukazuje da između trgovine bez barijera i protekcionizma ima dovoljno mesta za druge smislene mogućnosti. Alternativu koju zagovara i teoretski opisuje naziva etičkom svetskom trgovinom.

Pa, zašto bi neko investirao u neku drugu državu ako nije sudski zaštićen?

…Po mom mišljenju najvažnije je sledeće: ako preduzeće iz Austrije investira u plantaže u Gvatemali, onda je veoma bitno da vlasnik austrijskog preduzeća ima garantovanu ličnu sigurnost i individualna ljudska prava, te da sve to može isterati i sudski. Ova prava istovremeno moraju imati i ljudi koji žive u Gvatemali. Međutim, ovo drugo nije slučaj. Sve dok ljudi, fizička lica, u Gvatemali ne mogu tužiti investitore zbog kršenja njihovih ljudskih prava, prerano je da se bavimo čuvanjem prava kompanije, pravnog lica. Prava fizičkih lica, su po meni, važnija od prava pravnih lica. Nadalje, da bi preduzeće iz Austrije investiralo u Gvatemali, neophodno je da imamo zajedničke ekološke i poreske standarde. Posle toga – naglašavam, tek posle toga – možemo štititi prava austrijskog preduzeća kao investitora. To nije upitno, ali je je tek na trećem mestu prioriteta. Danas nemamo zaštitu prioriteta broj jedan i dva, nego samo onog broj tri…

Kako su prošla prva dva?

U Breton vudsu je 1944, uz osnivanje Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, bilo planirano da se osnuje i Međunarodna trgovinska organizacija. Ona je trebalo da ima velike kompetencije u uravnoteženju spoljnotrgovinskih bilansa, poštovanju radnog prava i regulisanju cena sirovina. Privatni lobiji u SAD su, u poslednjem momentu, nagovorili poslanike američkog kongresa da miniraju tu organizaciju tako da su osnovani samo MMF i Svetska banka. Drugi zalet je bio 1964. kada je osnovan UNKTAD, organizacija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj. Ime joj govori da je nameravala da međunarodnu trgovinu koristi kao sredstvo razvoja. Međutim, tada su vlade razvijenih država već zagovarale slobodnu trgovinu sa isključivim ciljem što većih profita vlastitih preduzeća, ne mareći za zaštitu ljudskih i radnih prava, ekologiju, socijalnu pravdu i zaštitu potrošača. UNKTAD još postoji, ali na slepom koloseku.

Može li se na bazi preciznih kriterijuma, precizno meriti ko zadovoljava uslove za etičku trgovinsku zonu?

Dobra vest je da imamo globalno utvrđene ciljeve: konvencije o ljudskim pravima, norme radnih prava, ugovor o čuvanju klime. Imamo i ciljeve održivog razvoja, koji doduše još nisu dovoljno precizno merljivi. Dodao bih još nešto: tim od troje eksperata za međunarodno pravo je uzradio kompletan predlog za svetski sud o ljudskim pravima. Njemu bi mogla biti tužena pravna lica, u slučajevima kršenja ljudskih prava, radničkih i potrošačkih prava. Vlade naših država potpuno ignorišu ovu zamisao. Štaviše, one se dogovaraju o svetskom sudu za zaštitu investitora. To je ogledalo sistemske greške na koju ukazujem. Postavljam pitanje koje se međunarodno pravo prvo treba poštovati.

MILAN ILIĆ

LEAVE A REPLY

Vaš komentar
Unesite Vaše ime ovde

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.