UPSS je 30.07.2018. godine, u prostorijama MZ „Božidar Adžija“ u Nišu, organizovao tribinu posvećenu položaju radnika.

Na tribinu su govorili:

Branislav Markuš iz Zrenjaninskog socijalnog foruma i
Đokica Jovanović iz UPSS Niš.

Tribina
Tribina
Tribina
Tribina

Branislav Markuš je govorio o teškom položaju radnika i navodio primere njihovo stradanja.

„Mikloša Abela, radnika koji je 2004. uspeo da spreči privatizaciju „Keramike“ Kanjiža, svako jutro kada je dolazio na posao „obeležavao“ je laserski snop snajpera postavljenog preko puta. Pobegao je i zaposlio se u Beogradu, a u Kanjižu, gde mu živi porodica, provodi samo vikend, a dolazi petkom noću. Jona Popova, koji je sprečio privatizaciju „Vršačkih Vinograda“, pretukli su i upali mu u roditeljsku kuću. Zdravko Deurić, koji je predvodio akcionare i radnike „Jugoremedije“, a oni ga kasnije izabrali za direktora, država je 2012. dva puta hapsila pod optužbom za zloupotrebe, oduzela mu dve garsonjere, a auto mu je bio zapaljen. Dok je bio u zatvoru, u Jugoremediji je ugašena struja i fabrika je prestala da radi“- rekao je Markuš.

Markuš smatra da je Srbiji potreban jak socijalni pokret.

Đokica Jovanović se takođe osvrnuo na borbe radnika u prošlosti i kao primer naveo Zrenjaninki „Šinvoz“.

„Dana 16. januara 2008. godine u 01:30 časova izjutra preminuo je četrdesetogodišnji Radislav Stojanov, radnik zrenjaninskog preduzeća „Šinvoz“, za vreme štrajka u beogradskom Domu sindikata. Pre njega je, u roku od dve godine, preminulo četiri radnika istog preduzeća. „Aleksandar Mijatov – poginuo je na radnom mestu, a trojica – Miloje Jovanov, Duško Živanov i Dragan Perić – su se obesili. Svi su oko 40 godina starosti. Potonja dvojica su ostavila oproštajna pisma u kojima, kao motiv za svoj očajnički čin, pominju krajnje siromaštvo i stid što ne mogu bilo čime da obraduju svoju decu.“ 2. Aprila 2004. „Šinvoz“ je na aukciji kupio Nebojša Ivković. Radnici tvrde da je vrlo brzo postalo očigledno da novi većinski vlasnik i njegov menadžment svesno gase fabriku za remont šinskih vozila. „Njena odlična lokacija – u krugu od jednog kilometra je železnička pruga, magistralni put Zrenjanin–Beograd pristanište u izgradnji, kao i budući teretni aerodrom u Ečki – pripremala se za neke druge biznise. U tim planovima dotadašnji zaposleni nisu viđeni.“ Kao i na sve druge nesreće i ovu je, vrlo brzo, javnost zaboravila…“.

„U ovoj zemlji radnici su prezrivo odbačeni“, rekao je Jovanović i potom pročitao pismo Noama Čomskog.

Pismo Noama Čomskog predsedniku Srbije, premijeru i ministru policije
Poštovani,

Pišem Vam povodom informacija koje sam dobio u vezi privatizacije i stečaja zrenjaninskog Šinvoza i sudbine preko 600 radnika-akcionara koji su pre stečaja bili zaposleni u ovoj fabrici. Od decembra 2007. godine radnici-akcionari Šinvoza su u protestu, jer su izgubili svoju imovinu i radna mesta zato što je većinski vlasnik Nebojša Ivković namerno doveo firmu u stečaj, ali i zbog izrazito neodgovornog i nezakonitog postupanja Agencije za privatizaciju. Ove činjenice su utvrdili Vladin Savet za borbu protiv korupcije i Anketni odbor o Šinvozu koji je osnovao Grad Zrenjanin. Ipak, Državno tužilaštvo i Trgovinski sud ignorišu ove nalaze, dok Agencija za privatizaciju i Ministarstvo ekonomije poriču činjenice ne preduzimajući ništa da otklone posledice svog nezakonitog rada. Molim Vas i Vašu instituciju da učinite sve što je u Vašoj moći kako bi zaštitili pravo radnika-akcionara Šinvoza na rad i privatnu svojinu, da sprečite pljačku ove fabrike i propast preko 600 porodica u gradu koji je već opustošen posledicama ekonomske tranzicije. Uviđajući nastojanje Vaše vlade da učvrsti demokratiju u Srbiji, siguran sam da shvatate da je zaštita temeljnih prava radnika i malih akcionara presudna za uspeh demokratskih reformi. Država koja poštuje samo interese bogatih, a ne i prava ostalih građana, ne može postati slobodna država, već samo zemlja robova.

Srdačno Vaš,
Noam Čomski

Zarad tzv. tržišne efikasnosti svakodnevno raste broj nezaposlenih. Sve manji broj zaposlenih, u stalnom strahu od gubitka radnog mesta, pristaje da radi u uslovima besomučne eksploatacije… Jedina istinska zaposlenost podrazumeva – politiku pune zaposlenosti i zaposlenost na neodređeno vreme – za stalno. Ne socijalna pravda, već socijalna sigurnost“ rekao je Jovanović. Istakao je svoje razočaranje intelektualcima i smatra da su izdali radnike. Na kraju je izneo svoj stav

 „Radnicima ne trebaju ni ovakve partije ni ovakvi sindikati. Neka one rade šta misle da treba da rade. Radnicima su, iznad svega, potrebni radnici – nužna je radnička solidarnost. Samo tada će biti nesalomivi.

Na koncu, usuđujem se da preporučim: Neka radnici više ne seku prste – svi prsti su potrebni i za rad i za pesnicu“.

Veći broj posetioca tribine je uzeo učešće u njoj, iznoseći primere iz svog iskustva i dajući predloge. Sve govore možete videti u snimku tribine.

Pre početka tribine prisutnima je podeljena brošura posvečena Zakonu o stanovanju.

Rad UPSS podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“

LEAVE A REPLY

Vaš komentar
Unesite Vaše ime ovde

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.