Zbog čega su napravljeni pravinici i sistem finansiranja sporta u jedinicama lokalne samouprave?

Foto: Sportjuga

Zato što odatle preko aktivnosti predškolske dece, školske kao i rekreacije opšte populacije, pravimo kvantitet za dalje bavljenje sportom, deca se sportom psihofizički oblikuju kako treba a građani brinu o svom zdravlju i imaju sadržaje koje žele ili im trebaju.

Sve je to stavljeno po strani i u prvi plan su izbili klubovi koji imaju profesionalne igrače (pravimo razliku između profesionalnih-plaćenih i vrhinskih sportista) dok je rekreativni sport, sport dece predškolskog uzrasta i rekreacija opšte populacije stavljena u domen statističke greške. Možda bi i to moglo da se proguta da baš Zakon o sportu (član 137. i 138.) baš eksplicitno objašnjavaju prioritete, Strategija za razvoj sporta u Srbiji 2014-2018 naročito pojašnjuje te detalje, kao i priručnici i pravilnici koji detaljno objašnjavaju šta je ustvari posao Lokalne samouprave i  kako treba da se finansiraju organizacije iz oblasti sporta.

Tako je od oko 240 miliona direktnog finansiranja klubova rapoređeno 9.7 miliona na rekreaciju, što je oko 2.5% ukupnih sredstava.

Naravno da svi znamo koji klubovi i zbog čega dobijaju ovakva sredstva, ali iz godine u godinu oni koji treba da se brinu o sistemu sporta, sistemski rade suprtono od toga.  Pa tako sistem sa komisijom za sport, ispunjava samo formu a ne suštinu u načinu opredeljivanja sredstava, bodovanja i vrednovanja.

Pri tom ne mislim da vređam nikog iz komisije i stručna lica, ali je svima jasno da komisija sprovodi ono šta im se naloži, što oličava kontinuitet zadnjih 20 i kusur godina moderne demokratije.  Ne kažem da sada nije bolje nego što je bilo, ali kad pravilnici i priručnici kažu da treba prvo da se zadovolje potrebe prioritetnih aspekata kao što su rekraacija i sport dece školskog i predškolskog uzrasta,  a svi vidimo da sve nije tako, jasno nam je da su na testu brige o sportu i deci oni koji nam vode grad i državu pali.

Ostali učesnici u sistemu sporta u Nišu,  kao što je Sekretarijat za sport i omladinu,  Sportski savez Niša i svi ostali prozvani i neprozvani,  imaju toliko propusta u primeni pomenutih akata da zaslužuje ozbiljne analize na bar jedno 200 strana.  Svi pomenuti su dobijali od nekolicine sportskih stručnjaka više desetina dopisa koji im skreću pažnju na sve to, pozivajući se samo na primenu zakona.

Interesantno je da čak i Ministarstvo Omladine i Sporta, kao i Sportski savez Srbije ne reaguju na dopise i žalbe koje im stižu iz Niša,  cele Srbije…

Ali da obrazložim to jednostavnijim rečnikom koji može svaki građanin da razume:

Očigledno je bitnije da samo nekoliko klubova pravi „uspehe“ u inače trećerazrednim prvim ligama i da im Upravni odbori, igrači i šta već budu plaćeni, nego da 15.000 deteta iz Niša može da se bavi besplatno sportom koji želi.  U paralelnoj analizi koliko para i resursa se troši na nekolicinu, toliko je potrebno da skoro sva deca Niša imaju besplatan sport cele godine, da treneri koji rade budu plaćeni a sva oprema i prostori budu zakupljeni i kupljeni.

Sistem finansiranja sporta u Nišu zaslužuje korenite promene, ali ne sistemom zamene “Mirka za Slavka”, već  stvarne.

To je ono čemu teže svi zakonski akti koji su sada važeći, samo nema ko da čita, ili nema ko sme da ih čita, a kamoli primenjuje…

Srđan Nonić
Profesor Fizičkog vaspitanja
Osnivač i glavni trener Kluba Oxigen
Osnivač Roller saveza Srbije
Odbornik u Skupštini grada Niša

Prilog:
Raspodela sredstava za sport u Nišu za 2018. godinu
BIRN Srbija „Sportska torba bez dna – istraživanje budžetske potrošnje u sportu“

LEAVE A REPLY

Vaš komentar
Unesite Vaše ime ovde

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.