Slovenija se razlikovala od drugih jugoslovenskih republika i pre 40 godina, sada su te razlike tako velike da nije potrebna dublja analiza, vide se i golim okom. Opet, svaki Slovenac će reći: možemo mi to bolje.

U kulturnom, društvenom i ekonomskom pogledu, Slovenija je razvijena evropska zemlja. Na prvi pogled veoma slična Švajcarskoj, koja važi za jednu od najuređenijih zemalja sveta.

Svaki građanin zna šta su mu dužnosti i obaveze i svi se ponašaju u skladu sa pravilima. Pravila su jasna i važe za sve. Kada je to tako, a institucije funkcionišu, onda se veoma lako živi.

U Ljubljani u ponoć radnim danima nema gužve na ulicima, jer su svi zaposleni. Tokom leta i oni koji studiraju nađu neki poslić za džeparac. Posle završenog fakulteta, upisuje se master, ali već tada je moguće naći posao. Dva moja bratanca, jedan sa završenim masterom u svojoj 24. godini, već je asistent na Metalurgiji, drugi je sa završenim Fakultetom za fizičku kulturu (završava master) zaposlen kao trener. Od tog honorara će sa sa devojkom u Portugaliju. Nema rada „na crno“, sa svakim ugovorom o radu ide i radni staž.

Slovenci zaista razvrstavaju i recikliraju otpad: organski, papirni i plastični. Nije im teško da to rade, kažu brzo su se navikli i bez kažnjavanja.

Ulice su čiste, kao okupane, nema plastičnih kesa, opušaka od cigareta, papira. Centar Ljubljane je kompletno sređen u proteklih 5 godina. Odmah će reći da je to uradio gradonačelnik Janković, srpskog porekla i da je ta investicija dovela strane turiste u grad. I zaista, na ulicama Ljubljane se u prolazu često čuje nemački i engleski jezik.

Foto: Olivera Sašek Radulović

Sve kuće u Sloveniji su sređene, spolja i iznutra. U dvorištima je niska trava i cveće, fasade su završene. Nema buradi sa peskom, betonskih blokova i cigala, starih kuhinjskih uređaja (za možda zatreba). Kada se počne neki posao, uradi se do kraja. Slovenci ništa ne ostavljaju „za kasnije“.

Neguje se i kult zdravog života: vikendima odlazak u prirodu na obližnja brda i planine i izletišta, a bicikl je često prevozno sredstvo. Njih voze deca, mladi i stari. Svaka ulica u Sloveniji ima omeđen deo za bicikliste i oni se većinom kreću tim stazama, a obavezna je i upotreba kacige.

Prosečnom Slovencu plaćanje računa nije noćna mora, jer su troškovi grejanja, struje i ostalih komunalija slični kao u Srbiji.

Minimalna zarada u 2018. godini u ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici iznosila je 638 evra, a tokom sledeće tri godine biće 736. Prosečna bruto zarada u 2018. godini bila je oko 1700 eura.

Nakon jačanja nacionalističkih, desničarskih stranaka tokom devedesetih, na trećim parlamentarnim izborima u nezavisnoj Sloveniji 2000. godine, Slovenci su većinski glasali za Liberalnu demokratiju Slovenije (LDS), uz vidljivo jačanje partija levice.

19 godina kasnije, trend okretanja naroda ka strankama leve orijentacije je nastavljen, tako da je, među Slovencima sa kojima sam imala prilike da se sretnem, popularna Socialna demokracija (SD), koja se pozicionira kao levi centar.

Mala zemlja, vrednih ljudi koja ima i more i planine, trenutno je u svetu vrlo poštovana. Slovenački pasoš jedan je od deset najpoželjnjih, jer za njihove državljane nisu potrebne vize za SAD i Veliku Britaniju.

Foto: Olivera Sašek Radulović

1 komentar

  1. Sve si obuhvatila, i na dostojan način predstavila postojbinu svog divnog oca! Kratko, ali slatko. 🙂

LEAVE A REPLY

Vaš komentar
Unesite Vaše ime ovde

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.