Milan Ćulibrk, glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN, u emisiji „GrađaNI“ kaže da će, prateći ovu dinamiku privrednog rasta, Srbiji trebati hiljadu godina da dostigne razvijene zemlje Zapadne Evrope. Najprestižniju književnu nagradu u Srbiji i regionu, NIN-ovu nagradu, spremni su sami da finansiraju, jer im Ministarstvo kulture i informisanja već dve godine dodeljuje milostinju od samo tri odsto potrebnog budžeta za njenu realizaciju.

Zlatno doba za hiljadu godina

„Kada biste čitali novine i gledali televizije sa nacionalnom frekvencijom, onda Srbija stvarno ispada jedna od najboljih evropskih zemalja po ekonomiji, stopama rasta, po rastu standarda stanovništva. Kada se zagrebe ispod površine i pogledaju stvarni podaci, situacija je potpuno obrnuta“, kaže Ćulibrk.

NIN već tri godine za redom pravi indeks ekonomske snage zemalja Zapadnog Balkana, uključujući Hrvatsku, Bugarsku i Rumuniju, kao poslednje države koje su ušle u EU.

„Jedne godine smo bili poslednji, jedne pretposlednji, jedne treći otpozadi. To je analiza na osnovu deset različitih ekonomskih parametara, nema nikakve improvizacije. To su činjenice koje, nažalost, nama ne idu u prilog“, objašnjava urednik prestižnog nedeljnika.

Dok se vlast hvali kako Srbija ima najveći priliv stranih investicija, veći nego sve zemlje Zapadnog Balkana, uključujući Hrvatsku, istina je da naša zemlja ima najmanji broj ukupnih investicija u Evropi u bruto domaćem proizvodu.

„Naša prosečna stopa rasta u poslednjih sedam godina je negde oko 1,8 odsto, što je upola sporije od proseka koji važi za ceo svet“, tvrdi Ćulibrk.

Jedan posto privrednog rasta u Nemačkoj je više od 200 posto rasta u Srbiji, jer u „trku“ ne ulazimo sa istih pozicija.

Po važećoj statistici, plate u Srbiji su treće Evropi, ali otpozadi, iza nas su samo Severna Makedonija i Albanija.

„Govoriti o nekoj ekonomskoj snazi i boljitku je besmisleno. Porediti se sa Hrvtaskom koja ima prosečne zarade veće od 800 evra, ili sa Rumunijom koja je sada na 580 evra, nema smisla“, kaže Ćulibrk.

NIN neće odustati, bez obzira na pritiske

Govoreći o radu jednog od najtiražnijih i najuticajnijih nedeljnika u Srbiji na čijem je čelu kao glavni i odgovorni urednik, Ćulibrk kaže da se suočavaju sa neverovatnom opstrukcijom. Ako se zna da je država najveći oglašivač preko javnih preduzeća, NIN več godinama nema tu vrstu oglasa, što najbolje govori o odnosu države prema njima. Po njegovim rečima, još je gori pritisak na privatne oglašivače kojima se sugeriše da „nije pametno da se oglašavaju u NIN-u“.

“ To je pokušaj da se preko finansija utiče na uređivačku politiku NIN-a, a ja mogu da kažem da im to neće uspeti. Kolika god bila cena, mi smo spremni da je platimo, kao što smo drugu godinu za redom vratili Ministarstvu kulture sumu koju je odredilo za NIN-ovu nagradu. Opredelili su 150 hiljada dinara, što je oko 1200 evra, a naš ukupan budžet za ovu nagradu je oko 30.000 evra. Prema tome, da prihvatimo milostinju od 3 posto – nećemo. Ako moramo da nađemo 30.000 evra da bi najprestižnija književna nagrada u regionu opstala, mi ćemo to sami uraditi, „ zaključio je Milan Ćulibrk.

LEAVE A REPLY

Vaš komentar
Unesite Vaše ime ovde

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.